ПИСМО НАШИМ ВАСПИТАЧИЦАМА
Данас, када заборављамо и важне датуме и многе битне и значајне ствари, ја не желим да заборавим да Вам кажем једно велико ХВАЛА!
А знала сам Вас само као васпитачице Гоцу и Тијану и о Вама сам формирала мишљење слушајући своје дете.
Свакогa дана сте биле у нашој кући:
– Мама, Гоца каже да су инсекти важни и да није лепо да их газимо!
– Тата, Тијана нам је причала да је, кад је била мала, повредила око и да јој је било љубичасто!
… И да не смемо да једемо док Тијана и Гоца не кажу пријатно…
… И да је ходање по каменчићима здраво…
Хвала Вам за разумевање, за благост, за професионалност, за одмереност, Хвала Вам што смо расли заједно…
Поштовали сте мале људе, учили их да се међусобно поштују, да негују другарство, да буду стрпљиви, вешти, самостални.
И никада нисмо осетили да ли сте понекад биле тужне и забринуте, да ли су Вам мисли негде лутале, да ли сте размишљале или бринуле о својој породици, својој деци, јер за нас сте увек биле ту, присутне и спремне на сарадњу.
Безброј пута сам покушала да сазнам ко му је дражи, али, његова љубав према Вама је увек била подједнака.
…А када смо писали, вежбајући слова, имена другара, наравно, убацио је и Гоцу и Тијану и Марику и Љубу која послужује храну.
Искрено се захваљујем Вртићу “Чуперак”, Снежани, која нас је пре неколико година прва дочекала и широм нам отворила и врата и срце, Марики, која их је прегледала, бринула о здрављу, учила о људском телу и свим осталим васпитачицама и осталим запосленима, а највише нашим васпитачицама, нашим учитељицама, нашим великим другарицама Гоци и Тијани.
Моје име је важно, или није, јер ја нисам само једна мама, ја сам написала можда оно што друге маме нису стигле да напишу.
Ако смо и мало тужни због растанка, сама помисао да ћете за неколико месеци угледати нова, малена лица, која ће Вам се радовати и која ћете неговати и помагати им да се, као и ми, развију у добре дечаке и девојчице, не можемо, а да не будемо срећни. Јер, на крају сваког краја, крије се један нови почетак…
Ми смо Вам поверили наше највредније, а Ви сте нам их брижљиво чувале. ХВАЛА ВАМ!
Београд, 30. 05. 2014.