Када се говори о путовању или одласку на зимовање деца воле да замишљају, слушају, посматрају и учествују у разним активностима везаним за припрему овог догађаја. Најчешће је то куповина, избор и паковање ствари, договарање са друговима и другарицама и њиховим родитељима да се нешто не заборави и другим активностима.
Родитељи треба да причају кратким реченицама о лепим стварима које чекају сву децу. Треба што више да похваљују дете – да покажу радост што је оно већ самостално, да га усмеравају на васпитаче који ће да воде рачуна о његовој хигијени, исхрани, остављања личних ствари. Уколико родитељи познају место где дете одлази, могу и да му опишу своја запажања.Особље које ради у вртићима и спрема се да иде са децом на зимовање поштује читав протокол припреме за одлазак. Припремају се и спискови ствари које деца треба да понесу, заказују се родитељски састанци на којима се добијају све потребне информације. Васпитач никада не иде сам са групом деце. Са друге стране и објекти за зимовање су осигурани одређеним бројем особља задуженим за малишане.
Након прикупљања свих потребних информација, родитељи треба да процене да ли имају поверења, не само у особу која иде са њиховим дететом, већ и у комплетно окружење, чистоћу и слично. Тек тада могу приступити анализи потреба њиховог детета и одлучити да ли могу да га пусте.
Различите су реакције деце и родитеља када је у питању прво одвајање Не треба се чудити када дете каже родитељима да хоће да иде на зимовање са вртићем, иако то често није тачно, јер до тада никада није имало такво искуство. Али ће оно, на пример, одговорити: „Биће лепо, иде и моја другарица“. Деца, једноставно, немају искуства у таквом одвајању од своје породице па немају на основу чега да закључују. Зато не очекујте да од њих добијете прави одговор.
Тренутак опраштања на полазној станици често може да угрози путовање. Наиме, неки од родитеља почињу да тугују, плачу, машу, улазе у аутобус и на тај начин узнемиравају не само своју, већ и осталу децу. Она се предомишљају, почињу да плачу и траже да изађу из аутобуса.
Разговори пред децом о родитељским дилемама о одласку детета на зимовање и њиховом туговању утиче на повлачење и стварање несигурности код деце. Она ће, пре свега, веровати својим родитељима и свака друга информација о томе како је тамо лепо, бледи.
Међутим, може да се створи и конфликт код детета, јер један број другара и другарица ипак иде. Дете не зна и не може да зна шта је тачно, а најмање може да одлучује о томе. Дете нема искуство одласка на зимовање, и не може да разуме аргументе својих родитеља. Одлазак на зимовање са вртићем је значајно за сваког малишана и његове родитеље. Дете треба да се осећа да је „велико“ и одрасло, да може много тога само да уради. Стиче поверење и одговорност да може да се брине о себи и о другима.