Предшколска установа „11.април“, била је организатор округлог стола „Колико смо спремни за дигиталне промене у образовању“ који је одржан у уторак 27. новембра 2018. године у вртићу “Бисер”. Округли сто је организован у оквиру пројекта мобилности “Знање за будућност” – подршка развоју дигиталних компетенција код деце и запослених који се у Установи реализује од децембра 2017. године у оквиру Еразмус+ програма образовања.
Округли сто окупио је стручњаке и практичаре који су у свом досадашњем раду стекли значајна искуства у овој области и заинтересовани су да се додатно усавршавају. Присустовало је преко 70 учесника – запослени у предшколским установа Београда и Србије, представници других образовних установа (основне, специјалне школе..) и завода, родитељи, представници локалне заједнице, Министарства просвете, науке и технолошког развоја, невладиног сектора…
Директорка предшколске установе „11.април“ је истакла да предшколско образовање мора да прати потребе савремног друштва и да је дигитализација несумљиво једна од њих. Запослени у установи „11.април“ препознали су значај ове теме и заузели проактиван однос планирајући и спроводећи активности које доприносе увођењу промена у овој области рада.
Душица Чолаковић, координаторка пројекта мобилности „Знање за будућност“ – подршка развоју дигиталних компетенција код запослених и деце представила је како су текле припреме предлога пројекта, циљеве пројекте, реализоване активности. У плану је даље улагање у људске и техничке ресурсе, оснаживање васпитача за примену основа програмирања у раду са децом, коришћење програма и апиакација за сарадњу и стручно усавршавање, израда правилника о коришењу дигиталних технологија…
Др Добринка Кузмановић, доценткиња на Факултету за медије и комуникацију представила је резултате истраживања „Деца у дигиталном свету“ које је спроведено током априла и маја ове године у пет градова Србије (Нови Сад, Нови Београд, Ужице, Крагујевац и Ужице). Резултати показују да деца на све ранијем узрасту почињу да користе дигиталне уређаје, и то пре свега таблет и паметни телефон без активног посредовања одраслих. Забрињавајући податак је чињеница да деца углавном пасивно користе дигиталне уређаје. Више од две трећине васпитача и половина наставника који су учествовали у истраживању сматра да им је потребан професионални развој у домену ИКТ-а.
Др Мирослава Ристић, професорка на Учитељском факултету у свом излагању бавила се дигиталним компетенцијама запослених у образовању. Ову тему је обрадила кроз анализу базног модела за развој дигиталних компетенцијама запослених у образовању, дала је приказ резултата истраживања „Анализа курикулума за стицање дигиталних компетенција будућих наставника и сарадника“ ( анализа садржаја наставних програма иницијалног образовања наставника и сарадника у Србији), упознала је скуп на који начин се обучавају студенти Учитељског факултета за ефективну примену дигиталних технологија, и представила трендове у примени дигиталних технологија у васпитно-образовном раду.
Катарина Алексић наставница информатике и рачунарства у ОШ „Бранислав Нушић“ и саветница министра просвете за еПросвету је говорила о стратешким циљевима Министарства просвете науке и технолошког развоја у области дигитализације. У свом излагању осврнула се и на сопствено искуство као наставника истичући да деца у школу долазе са одређеним предзнањима за коришћење ИКТ-а и да је неопходно већ на предшколском узрасту развијати комептенције з акреативну употребу ИКТ-а.
Наташа Врапчевић, васпитач и помоћник директора ПУ „Наше радост“ у Суботици је представила своја исксутва у примени ИКТ-а у раду са децом, осврнувши се на позитивне али и негативне ефекте примене ИКТ-а уз истицање важности подршке развоју дигиталне писмености васпитача.
Весна Златаровић из Центра за интерактивну педгогију поделила је искуства у реализацији обука на даљину путем интернета за запослене у образовању.
Александар Борисављевић, оснивач и покретач догађаја „Нове технологије у образовању“, највећег EdTech догађаја на Западном Балкану присутнима се обратио пре свега из улоге родитеља. Он сматра да детету не можемо ускратити приступ и контакт дигиталним технологијама , али да је родитељ тај који дете води и прати кроз дигитални свет. У целом том процесу важно је пратити потребе и интересовања детета, и да је улога родитеља да обезбеди услове да дете буде срећно.
Ауторка књиге „Дете и рачунар у породици и дечјем вртићу“ Наташа Анђелковић која је запослена у ПУ „11.април“ говорила је о могућим областима рада на развоју рачунарског мишљења код деце предшколског узраста које је примењивала у својој пракси – активности без употребе технологије, активности у дигиталном графичком окружењу и са роботима. У свом излгању истакла је да је дете креатор а не конзумент готових дигиталних садржаја и да су одрасли одговорни за сврсисходну и педагошку употребу дигиталне технологије у раду са децом..
Округли сто је допринео да се размене искуства и дилеме у области дигитализације васпитно-образовних установа, сагледа актуелно стање, идентификују изазови, могућности и смернице за даље увођење ИКТ-а у образовне институције али и отворе нова питања о могућностима и ризицима употребе дигиталних технологија у образовним институцијама.
