У оквиру „Априлских дана новобеоградских предшколаца“ у вртићу „Сунце“ одржана је централна активност под називом „Игре за сва времена“. Вртић је овом приликом, претворен у традиционалну играоницу у којој су учествовали деца, родитељи, васпитачи и ученици 4. разреда ОШ „Бранко Радичевић“. У свим просторима – дечјим собама, холовима и централном холу организован је простор за неку од традиционалних игара. Деца и родитељи су имали могућност да одиграју сваку од понуђених игара – „Тапке“, „Трокиш“, „Олимпијада“ ( ластиш), „Школице“, „Збирни скок у даљ“, „Брзи шешир“, „Крајцарице“, „Петлић“, „На један, два, три“, „Брвно“, „Преношење јаја“, „Ласте пролас’те“, „Жабац краставац“, „Папир, камен, маказе“ и др.
ТРОКИШ – Кликери су поређани тако да праве велики троугао, у средини троугла је један кликер.Играчи су на истој линији око три метра од троугла, сваки играч са истог растојања гађа кликер у средини Сваки кликер из троугла који погоди узима и гађа све док не промаши. Када промаши следећи играч гађа. Победник је онај који има највише сакупљених кликера.
Распоред гађања се одређује бацањем по једног кликера; играч који баци кликер најближе троуглу игра први и тако редом.
НЕКА БИЈЕ НЕКА БИЈЕ – Деца су у форми круга.У центру круга је лопта , свако дете изабере себи неко име ( могу се по договору узети називи животиња, биљака, држава, ликови из цртаних филмова…). Један играч је ван круга и он изговара реченицу „ Нека бије, нека бије ……. изговара неко име; дете чије је име изговорено утрчава у круг узима лопту и гађа неко дете. Када се изговори име онога ко бије, остали имају право да беже. Дете које је прво погођено лоптом прелази ван круга и постаје говорник.
РАДИБАБА – Деца су поређана у змијолику колону и чврсто ухвате један другог око појаса. Први и задњи играч се у току играња довикују:
-Ја сам баба Радибаба
-Ја се тебе не бојага
-Баш доиста?
-Баш доиста?
Тада први играч почиње да вије и увија коло како би ухватио задњег играча. Када га ухвати бирају се нови играчи.
КРОКОДИЛЧИЋ – Деца стоје у две колоне једни наспрам других у средини је река и у реци дете-крокодил.Када крокодил именије неку боју деца која имају ту боју на себи мирно прелазе са једне стране на другу показујући на својој одећи ту боју. Дете које нема ту боју на себи претрчава реку а крокодил покушава да га ухвати. Онај кога крокодил ухвати постаје крокодил и игра се наставља
КРАЈЦАРИЦЕ – Сви играчи стоје на једној линији и у руци имају плочицу или жетон; испред њих на удаљености два до три метра постављена је линија. По редоследу сваки играч баца плочицу на линију или што ближе њој. Победник је онај који набаци плочицу на линију или што ближе њој.