САВЕТИ ЛОГОПЕДА РОДИТЕЉИМА ДЕЦЕ КОЈА МУЦАЈУ

Ако код свог детета приметите неке знакове муцања или ако се муцање већ јавило треба затражити помоћ стручњака: логопеда, психолога и педијатра.

Не скретати детету пажњу на властити говор, не исправљати га, не упозоравати и не кажљавати.

  1. Обезбедити детету мир, подржавати топлу, угодну атмосферу са што мање узбуђења.
  2. Говорити без прекидања и упадања један другоме у реч.
  3. Избегавати пред дететом било какве расправе и свађе.
  4. Не допустити детету да гледа телевизијске емисије и филомове пуне насиља.
  5. Што мање тражити од детета да говори. Уместо тога читати му лагане, веселе приче смиреним тоном и лаганим темпом. Певати са дететом, форсирати невербалне задатке, цртати, моделирати.
  6. Не пратити са забринутошћу сваку дететову реч јер ће то оно убрзо приметити. Упозорити околину да и она то чини.
  7. Детету треба организовати:
    • одлазак на спавање и буђење у одређено време (пожељно је 9 сати ефективног спавања);
    • да главне оброке узима увек у одређено време;
    • детету организовати дан да оно зна када може де се игра, а када треба да извршава одређене дужности.

Родитељи и остали чланови породице који живе заједно са дететом треба да контролишу своје понашање у односу на муцање детета:

  1. Када дете замуца треба га стрпљиво сачекати да каже оно што жели и не помагати му у говору (не рећи уместо њега и не тражити да понови)
  2. Треба обраћати пажњу на оно што дете говори, а не како говори.
  3. Дете мора да има утисак да има довољно времена за говор,без обзира на говорне потешкоће и да родитељ стрпљиво чека да то каже.
  4. Не сажаљевати га због муцања, сажаљење не испољавати нити у примедбама нити у изразу лица.
  5. Не дозволити да дете стиче повластице због муцања, али га и не кажњавати због муцања.
  6. Усагласити васпитне ставове и доследно их спроводити.
  7. Настојати да у породици нема журбе, нервозе и напетости и да се родитељи што више баве децом кроз заједничке и организоване активности.
  8. Ако дете поставља питања у вези са његовим говорним потешкоћама треба му на одговарајући начин објаснити суштину муцања и мотивисати га за говорни третман.
  9. Родитељи треба активно да се ангажују као сарадници у терапији која треба да буде уклопљена у дневни живот детета и породице.

Нежност и топлина се могу изразити интонацијом, уз ведар израз лица и осмех оног који детету говори.

Маја Каран, логопед