Ако код свог детета приметите неке знакове муцања или ако се муцање већ јавило треба затражити помоћ стручњака: логопеда, психолога и педијатра.
Не скретати детету пажњу на властити говор, не исправљати га, не упозоравати и не кажљавати.
- Обезбедити детету мир, подржавати топлу, угодну атмосферу са што мање узбуђења.
- Говорити без прекидања и упадања један другоме у реч.
- Избегавати пред дететом било какве расправе и свађе.
- Не допустити детету да гледа телевизијске емисије и филомове пуне насиља.
- Што мање тражити од детета да говори. Уместо тога читати му лагане, веселе приче смиреним тоном и лаганим темпом. Певати са дететом, форсирати невербалне задатке, цртати, моделирати.
- Не пратити са забринутошћу сваку дететову реч јер ће то оно убрзо приметити. Упозорити околину да и она то чини.
- Детету треба организовати:
- одлазак на спавање и буђење у одређено време (пожељно је 9 сати ефективног спавања);
- да главне оброке узима увек у одређено време;
- детету организовати дан да оно зна када може де се игра, а када треба да извршава одређене дужности.
Родитељи и остали чланови породице који живе заједно са дететом треба да контролишу своје понашање у односу на муцање детета:
- Када дете замуца треба га стрпљиво сачекати да каже оно што жели и не помагати му у говору (не рећи уместо њега и не тражити да понови)
- Треба обраћати пажњу на оно што дете говори, а не како говори.
- Дете мора да има утисак да има довољно времена за говор,без обзира на говорне потешкоће и да родитељ стрпљиво чека да то каже.
- Не сажаљевати га због муцања, сажаљење не испољавати нити у примедбама нити у изразу лица.
- Не дозволити да дете стиче повластице због муцања, али га и не кажњавати због муцања.
- Усагласити васпитне ставове и доследно их спроводити.
- Настојати да у породици нема журбе, нервозе и напетости и да се родитељи што више баве децом кроз заједничке и организоване активности.
- Ако дете поставља питања у вези са његовим говорним потешкоћама треба му на одговарајући начин објаснити суштину муцања и мотивисати га за говорни третман.
- Родитељи треба активно да се ангажују као сарадници у терапији која треба да буде уклопљена у дневни живот детета и породице.
Нежност и топлина се могу изразити интонацијом, уз ведар израз лица и осмех оног који детету говори.
Маја Каран, логопед