Значај игре
Игра је синоним за велики део детињства и представља дететов свеукупни физички и психички покретач. Она подстиче све аспекте дечјег развоја и најбоља је припрема за улазак у свет одраслих.
Дете се у свему угледа на одрасле, тако да је игра заправо репрезент стварности у којој дете живи. Деца уживају у игрању улога у игри, препуштају се машти, ослобађају енергију и задовољавају своје потребе.
Изостанак игре у понашању детета може указати на озбиљније поремећаје или развојне сметње.Играчке као што су аутомобили, камиони, мачеви или пиштољи резервисани су за дечаке, док су лутке и плишане играчкице пастелних тонова, по правилу, немењене девојчицама. Поставља се питање да ли се треба држати ове поделе и да ли родитељи треба да буду забринути уколико се рецимо њихов син радије игра луткама него аутићима?
Путем игре деца уче друштвене и полне улоге које их касније у животу очекују. Девојчице се обично играју мајки и опонашања кућних послова, док се дечаци играју традиционално мушких игара. Није погрешно ако се то подстиче, али не треба бити ригидан – треба ослушнути и испратити интересовања деце.
Игра са луткама без обзира на пол детета може бити одличан материјал за разне облике креативне драме.
Важно је усмерити дете, без обзира на пол, на сам процес игре и на све могућности које играчка нуди, на оно што може да научи о свету око себе играјући се, а мање се треба бавити полним стереотипима и играчке класификовати по том критеријуму.