Разноврсна, добро избалансирана исхрана, која садржи потребну количину протеина, угљених хидрата, корисних масти, витамина и минерала – обезбеђује правилан раст и развој, добро здравље и довољно енергије. Aдекватна исхрана има велики утицај на имуни систем, а самим тим на здравље малишана.
Дечје склоности у исхрани се мењају из дана у дан. Апетит и глад су потпуно различите ствари. Глад је знак тела да му је потребна енергија, а апетит је научено понашање, које укључује задовољство и друге емоције везане за храну. Глад се појављује већ на рођењу, док се апетит развија временом. Деца се уче позитивном и негативном односу према храни посматрајући околину. На пример, дете које је од раног узраста „учествовало“ у опуштеним породичним ручковима, више ће се радовати храни од детета које није смело да устане од стола пре него што испразни тањир.Већина деце, посебно у млађем узрасту, има добар апетит. Међутим, поједини малишани су веома пробирљиви. Многи родитељи, забринути због пробирљивости детета, постају крајње попустљиви и дају му само храну коју оно воли, а између оброка – грицкалице, „захвални“ што хоће било шта да једе. Други родитељи, пак, форсирају, инсистирају, контролишу, прете…
Поједина деца веома мало једу. Разлог томе је слаб апетит, или зато што не уживају у храни. Ипак, на чуђење њихових родитеља, лепо расту – што је, у ствари, показатељ да једу довољно. Та деца би радије три главна оброка заменила са неколико мањих. Инсистирање на већој количини само погоршава стање.
Ако су родитељи „агресивни“ када нуде храну, дете ће мање да једе, никако више. За њега је инсистирање да једе веома непријатно, као што би свакоме било. Важније је увести одређена правила. На пример, не би требало допустити малишану да између оброка пије воћног сока колико жели, без обзира колико мољака родитеље.
Многи родитељи форсирају децу да једу зато што страхују да ће слабији апетит да доведе до њихове неухрањености и лошег здравља. Међутим, то је погрешно, јер инсистирање на јелу доводи до смањења апетита. Родитељи мисле да дете не једе довољно уколико једе мање од својих вршњака и ситније је од њих. Али, у већини случајева је то нормално (изузев ако дете не једе премало или је јако ситно), све док напредује у тежини и висини, што може да се провери мерењем и упоређивањем са таблицама раста. Понеко одступање од кривуље раста је нормално – ако је постепено, током неколико месеци.
- У време оброка понудите разноврсну храну: главно јело, хлеб, другу скробну храну, бутер, поврће, воће… и дозволите детету да одабере од понуђеног.
- Припремите укусан оброк који ће, уз то, и лепо да изгледа. Пустите машти на вољу, па покушајте да атрактивно аранжирате храну. Између осталог, деца воле светле боје (ставите на сендвич шаргарепу, парадајз, першун…).
- Детету није важна нека «специјална» храна , већ она која се лако жваће и гута. Немојте да кувате без масноће, јер она побољшава укус хране.
- Нека малишан „помаже“ приликом припреме оброка, а може и да га сам себи сервира. Упозорење: ако ставите сувише хране на његов тањир, можда неће ни покушати да једе. Имајте у виду да дечја порција износи једну четвртину до једне половине порције одраслих. Зато сервирајте мале порције.
- Не терајте дете да испразни тањир, чак и ако само сипа. Као и ваше, и његове очи могу да буду гладније од стомака.
- Избегавајте правила: „Узми од свега помало» или: «Ако си нешто узео, мораш то и да поједеш“.
- Воћни сок ограничите на 120-180 милилитара, јер смањује апетит за другу храну.
- Дајте сок уз доручак или ужину, а не између оброка. Тада дајте воду да би дете утолило жеђ.
- Када малишан жели да устане од стола, пустите га. Немојте да га враћате за сто пре следећег редовног оброка.
Инсистирање да остане за столом ће учинити да мање једе.
- Не продужавајте време оброка, не приморавајте дете да остане за столом пошто остатак породице заврши обед – јер ће то код њега да изазове непријатне емоције према јелу.
- Избегавајте форсирање. Претварање оброка у борбу обично не помаже, напротив – ствара отпор према јелу.
- Направите план оброка – са три главна јела и две ужине.
- Избегавајте да детету дајете грицкалице и слаткише који су богати калоријама, а сиромашни протеинима.
- У сендвиче ставите сир и поврће.Створите пријатну атмосферу за време оброка. Дајте детету времена да се смири пре јела.
- Понекад апетит детета није «синхронизован» са породичним оброцима. Важно је да оно слуша свој организам и једе када је гладно, па је понекад добро решење да му се да лака ужина док се не припреми главни оброк.
- Не користите храну као награду.
- Пустите дете да одабере колико ће да једе за време оброка (верујте његовом центру за апетит).
- Припремите мале ужине између оброка.
- Никада немојте да храните дете ако је у стању да само једе (узраст око 12-15 месеци).
- Ако су уморна, мала деца нису расположена да једу.
- Не коментаришите како дете мало једе за време оброка, али немојте ни претерано да га хвалите, јер оно једе да би себе задовољило.
- Искључите телевизор за време оброка.
- Уживајте у јелу и помозите детету да ужива са вама.
- Размислите о употреби витаминских препарата. Они нису неопходни, осим ако исхрана није добро избалансирана или не задовољава потребе детета. Најбоље је да се посаветујете са педијатром о укључивању витаминских саплемената (додатака).
Опустите се. Ако дете нема медицинских проблема и исхрана је одговарајућа, родитељи могу да се опусте, без обзира на малишанов слаб апетит, јер ће његов раст и развој бити сасвим нормални
Најважније је научити дете да се што раније само храни. У узрасту после шест месеци – нека прстима узима комадиће хране из тањирића. Са годину дана, нека покуша да употребљава кашику, а у другој половини друге године може комплетно да се само храни.
Утицај родитеља на навике детета је пресудан. Избегавајте да негативним коментарима и непријатном мимиком показујете како не волите неку храну. Деца ће веома брзо да усвоје ваш однос према храни. Бити по сваку цену у складу са нутритивним квалитетима и калоријским уносом је немогуће, нити је неопходно. Дете ће, свакако, да одабере нешто хранљиво – ако му понудите добар избор. Све док расте и развија се, оно узима довољно за своје потребе.
