Говор и језик, заједно са мишљењем, чине најсложеније функције људског организма, и не служе само као средство комуникације, већ и као средство сазнавања света у коме живимо. Језик и говор се појављују, развијају, богате и увежбавају управо на узрасту деце у вртићу, тако да је Предшколска установа право и време и место за откривање недостатака, стимулисање развоја и богаћење говора и језика.
Да бисмо знали да ли смо на правом путу, требало би да гледамо у мапу, овог пута, то је чувена „Развојна мапа“. Намена ове мапе је да се искористи као орјентациона основа за организовање активности деце, никако као правило у које треба да „утерамо“ децу. Свако дете је посебно на свој начин, и сазрева одређеном брзином.
Прве вокале, дете изговара са три месеца старости. Прве речи могу да се јаве са девет месеци (обично дуплирање слогова „ма-ма, та-та, ба-ба“), али и са навршене две године – то је индивидуално. Међутим, један трогодишњак би, према развојној мапи, требао да има развијен језик и говор као и одрастао човек – наравно са оскуднијим речником. У том узрасту, дете би требало да познаје више од 1.500 речи, да слаже реченице од четири до шест речи, да користи све врсте речи, да га околина разуме и да зна краће песмице. У супротном, родитељима би то требало да буде знак да са дететом треба радити на подстицају развоја говора.
До шесте године, код детета би морали да буду присутни сви гласови у свим позицијама у речи, као и сви елементи језика и говора.
Правилна артикулација гласова подразумева правилно и разумљиво изговарање свих 30 гласова српског језика. Уколико се одређена одступања у развоју говора код деце не коригују у раном узрасту, може доћи до потешкоћа у савладавању градива у школи, дислексије и дисграфије.
Наша деца живе у свету брзих промена, компјутерских игрица, телевизије, али и презапослености родитеља у коме одрасли не остављају довољно времена за разговор са децом. Потребно је да разговарамо са децом, да им причамо приче, али и да им дамо више времена да нам кажу оно што желе.
Деца у вртићу проводе већи део дана, а на овом узрасту је говорно језички развој најзначајнији. Логопеди, посматрајући децу колико и како говоре и на који начин комуницирају имају увид у ниво развијености језика и говора, и кроз игру откривају евентуалне потешкоће, билода је у питању неправилан изговор појединих гласова, муцање, неразвијен говор и сл.
Логопедски рад у Предшколској установи 11. април је организован на нивоу свих објеката и огледа се у редовним обиласцима вртића и логопедском раду са децом, као и кроз организована свакодневна саветовалишта за родитеље, на којима се родитељи упућују у говорно-језички статус детета и дају сви потребни савети за развој лепог говора и језика.
логопед
Маријана Стаменић