Прве дечје јаслице на територији X рејона града Београда (касније названим Нови Београд), помињу се у сачуваним документима као Дечије јаслице бр.15. и то 1.6.1951.год. за узраст до три године. Јаслице су биле у надлежности Савета за народно здравље и социјалну политику. У почетку су са децом радиле болничарке, а од новембра 1951. биле су примљене дечје неговатељице. У јаслицама су тада радили и куварица, економ и административни манипулант.
Родитељи су плаћали јасле према тада утврђеној скали. Установа је била отворена за децу од 5 до 17 часова. Радило се у две смене. Капацитет Установе био је 80-оро деце узраста од 2 месеца до 3 године. Деца су била разврстана по одељењима и то:
– од 2м до 8 месеци старости
– од 8м до 12месеци
– од 12 м до 24 месецa
– од 2 године до 3 године
Специјалну исхрану за бебе је прописивао лекар из Дома здравља, а оброке је спремала стручна медицинска сестра у млечној кухињи. Храну за старију децу припремала је квалификована куварица. Деца су у току дана добијала три главна оброка, а између њих воће, сокове и колаче.
Главна сестра у јаслицама обављала је пријем деце и водила евиденцију кроз здравствене картоне. Установа је имала и друге службе: рачуноводство, економат и перионицу рубља.
Народни одбор 01.09.1952. отвара прво дечје забавиште на Новом Београду, за децу од 3 до 7 година старости. Са децом раде васпитачи, који уједно остварују и сарадњу са родитељима. Образовно васпитни рад се одвијао у великој просторији унутар зграде вртића, а одлазило се и у шетње у природу, док су се деца најчешће играла испред зграде на травњаку.
Радна просторија ткзв. учионица, била је опремљена столовима, столицама и чивилуцима који су одговарали дечјем узрасту. У њој се налазила и једна велика пећ на дрва која је загревала поменуту собу. Радно време је било од 7 до 14 часова. Деца су имала доручак и ужину.
Остваривана је добра сарадња са родитељима, АФЖ-ом, организацијом Пријатеља деце, Народним одбором, и Секретаријатом за просвету и културу.
Прва комбинована установа у којој се налазило и обданиште и забавиште почела је са радом 01.09.1955.Након три месеца формира се самостална установа – Обданиште „Моша Пијаде“, искључиво за децу чији родитељи раде. Водило се рачуна и о социјалном моменту, те су примана деца самохраних мајки и материјално угрожених породица.
Тада се приступило и реорганизацији зграде кухиње и вршена је набавка креветића за дневни одмор деце, столова, преуређено је двориште.
Васпитни рад се одвијао у две групе- старијој и млађој. Васпитачи су радили у две смене. Обилазио их је просветни саветник града.
Приредбе су организоване у оквиру Установе и на Радничком универзитету Нови Београд.
Рад са родитељима одвијао се путем организованих радних састанака и предавања из области педагогије, психологије, здравства за које су ангажовани лекари, педагози, друштвени радници.
Законом о дечијим вртићима, који је усвојила Народна скупштина на седници Републичког већа 10.07.1957.год. у члану 13. одређено је да „..постојећа забавишта и обданишта продужиће са радом по овом закону под називом Дечији вртић.“ 01.11.1960. год. приступа се организовању дечијих вртића на Новом Београду које преузимају стамбене заједнице.
Први дечји вртић на Новом Београду отворила је стамбена заједница „Старо сајмиште“ 01.11.1960. у ул. Зарија Вујошевића бр. 47 у насељу Старо сајмиште.
На овај начин постепено дечији вртићи почињу да личе на савремене вртиће.
Граде се нови, наменски и добро опремљени објекти.
Васпитачи су се школовали у Школи за васпитаче основаној 1948.год. која је преузимала ученике 4. разреда Учитељске школе. Званичних програма и планова рада није било, већ се радило на основу искуства претходних забавишта, на основу литературе и праксе, нарочито руских стручњака педагога и психолога, као и самих васпитача.
Мало се знало о карактеру и улози коју предшколске установе имају у васпитању и образовању деце предшколског узраста. Предшколски радници су кроз различите облике рада деловали на упознавању јавности са значајем и карактером предшколског васпитања и образовања.
Запажа се разноврстан садржај повезивања са друштвеном средином, па повољнији услови рада подстичу васпитаче на свестраније и садржајније активности у реализацији задатака. Од дидактичких средстава користи се природни материјал, амбалажа, отпаци од текстила, коже, сунђера и сл. Недостају сликовнице, играчке, музички инструменти. Васпитачи почињу међусобно да се посећују, долази до размене искустава по општинама.
Само два објекта имају наменску фискултурну салу, а један ограђен и добро опремљени спортски терен који су користила и деца из суседних вртића. Фискултурне сале, реквизити и инструктори у Хали спортова на Новом Београду су према специјално прилагођеном програму били на располагању деци вртића и то два пута недељно.
Од првих јаслица до данас, Установа се развијала у духу модерног града – Новог Београда, који лежи на ушћу двеју река, Саве и Дунава.
Вртићи су грађени плански, у центрима стамбених блокова и тако доступни свим новобеограђанима, пре свега деци. Иако је већина објеката наменски грађена, услови у њима се побољшавају сталним улагањима и реновирањима мањег и већег обима. У протеклој години, између осталих, реновирани су вртићи „Љубичица“ – који је један од најстаријих објеката на Новом Београду (изграђен 1861. год.) и „Изворчић“ један од првих вртића наменски грађених.
Богатство социјалног и културног окружења од великог је значаја за социјализацију деце и усвајање животних вредности. Полазећи од потреба детета, Установа је отворена према васпитно образовним и другим институцијама у региону, уважавајући узрасне карактеристике детета, понудом разноврсних програма, обезбеђена је подстицајна клима и богатија средина за свеукупни развој деце.
Планираним проширивањем и усавршавањем делатности излазимо корак испред, а богатством понуде програма и услуга конципирамо вртић као први и најважнији део животног циклуса. На овај начин пружамо породици, сигурну подршку уз пуно поштовање права и најбољег интереса детета.
Регистрација установе под називом Предшколска установа „11. април“ извршена је 15.04.1993.год.
Данас Предшколска установа „11. април“ функционише у оквиру 38 објеката, који се налазе у Новом Београду. Јаслице похађају деца узраста до три године, а вртиће деца предшколског узраста – од 3 до године пред полазак у школу, тј. обавезни припремни предшколски програм.На овај начин предшколска делатност постаје део обавезног система школовања. Овај програм, у нашој Установи се реализује у четворочасовном или целодневном трајању. У вртићима Новог Београда у овом моменту уписано је близу 9000 деце.
Васпитно образовни рад реализују у јаслама медицинске сестре васпитачи, а са децом у вртићким групама васпитачи. У оквиру Установе реализује се рад и у развојним групама, са децом са тешкоћама у развоју, у којима раде дефектолози васпитачи. Тим стручних сарадника (психолози, педагози, логопеди, педагози за физичко, ликовно…) сарадника ( за превентивно здравствену, социјалну заштиту, дијететичари-нутриционисти) брине о унапређењу свих сегмената рада Установе. Нутриционисти-дијететичари планирају исхрану и јеловник деце у вртићу, водећи рачуна о количини и разноврсности намирница, како би се задовољиле потребе дечијег организма у енергетским, градивним и заштитним материјама. Храна се припрема у 4 централне кухиње, одакле се дистрибуира у дистрибутивне кухиње у свим објектима. Строго се води рачуна о хигијенско-санитарним условима припреме и дистрибуције хране.
Предшколска установа „11. април“ континуирано обезбеђује стручно усавршавање кадрова као и техничке услове за квалитетну реализацију рада у свим сегментима. Сви вртићи поседују компјутерску опрему која је умрежена, што омогућава бржи проток информација и обезбеђује добро функционисање Установе. Постављањем интернет презентације, информације о начину рада свих служби су постале доступне свим корисницима и омогућена је интерактивна комуникација са родитељима.
Имајући у виду јединственост и целовитост дечје личности и развоја, у вртићима се развијају интересовања деце за књижевност, сликарство, музику, екологију, традицију, физичко васпитање. Подржавањем отвореног приступа у васпитно-образовном процесу, сваки вртић креира услове и развијати облике и начине рада (радионице, играонице, акционо истраживање, тимски рад) који код деце и одраслих богате и проширују искуство и подстичу креативност.
Посебно се негује рад у малим групама у којима деца сарађују, упознају себе и другог, самостално долазе до закључака, истражују и експериментишу, успостављају прве социјалне односе.
Теме које су интегрисане у целокупан васпитно образовни рад, и представљају обележја вртића су „Дете и спорт“, „Дете природа и наука“, „Дете и уметност“, „Дете и традиција“ .
Темом „Дете и спорт“ активно се подстиче правилни раст и развоја, ради очувања и унапређења здравља. Развијају се и формирају све позитивне особине личности (воља, карактер, само-дисциплина, радне навике, другарство, осећај за друге, упорност, одважност…). Ефекти ових активности су развијање функционалних и моторних способности, развијање хигијенских навика (лична хигијена и уредан начин живота), стварање навике за правилно држање тела и спречавање постуралних промена.
„Дете, природа и наука“ је тема кроз коју у вртићима код деце развијамо поштовање и развијање љубави према себи, другима и свету природе. Препознавање и разумевање појава у природи и развијање свести о односима и узајамности утиче на изграђивање личног става детета према природи и схватања да сваки поступак има одређене последице. Грађење еколошке свести детета у циљу очувања животне средине и промовисање идеја одрживог развоја од најранијег узраста. су веома важне активности у вртићима.
Реализацијом теме „Дете и уметност“ у вртићу се детету пружа подршка у откривању уметничког стваралаштва. Срећа и радост стварања обогаћују дете емотивно. Препознају се и подржавају дечје потребе за креативним изражавањем посебно из области језичког, музичког и ликовног стваралаштва. Тако се код деце развијају и негују општа писменост деце кроз упознавање вредности културе (посете галеријама, музејима, библиотекама, књижарама) примерено узрасту.
Разумевање и поштовање елементарних животих вредности (једноставност, поштовање и поштење, другарство, доброта, љубав, толеранција, мир, породица , дом) код деце се подстичу реализацијом теме „Дете и традиција“. Деца проширују своја искуства и знања о нашој културној баштини, упознају и развијају позитивни однос према традицији и обичајима најближег окружења и нашег народа, упознају обичаје и културу других народа – примерено узрасту деце.
Предшколска установа „11.април“ је једна од највећих установа на Балкану. Као таква има обавезу да пружи најбоље услове за живот, развој и напредовање деце, што својим резултатима и доказује. О томе свакодневно брине 1303 запослених свих структура заједно са директорком, г-ђом Мирјаном Секулић.