Игра има значајну улогу у развоју и учењу предшколског детета. Деца се играју из задовљства али за њих, она није само забава већ активност којом задовољавају своје основне потребе. Игра најпотпуније обезбеђује јединство физичког, интелектуалног и 
социо-емоционалног развоја детета. Дете кроз игру упознаје свет одраслих и на различите начине га доживљава. Због специфичне структуре менталних функција у детињству, игра детета је неспецијализована активност, активност у којој се изражава целовита личност детета.
У васпитно образовном погледу највећа вредност игре огледа се у томе што је у стању да привуче и одржи дечју пажњу на одређеним садржајима, мотивише их да активно учествују у одређеним ситуацијама.
Посебно су вредне активности у којима деца изграђују искуство и користе своје потенцијале што доводи до постизања виших развојних нивоа. Дете у игри ствара ситуације које су под његовом контролом, које оно само креира, разуме и у којима се осећа сигурно. У игри деца експериментишу, истражују, решавају проблеме на себи својствен начин.
Основна карактеристика игре као специфичне активности деце огледа се у томе да је она сама себи сврха. Детету је игра у самом фокусу пажње и интересовања, а не резултат играња.
Игра је облик истраживачког понашања у коме дете испробава различите могућности, како сопствене, тако и могућности које постоје у његовом физичком и социјалном окружењу. Док се игра, дете истражује свет око себе. Игра је за предшколско дете замена за све оне активности које одрасли изводе, а за које оно није способно. У игри, дете има велики степен слободе и највећи степен самосталности. У игри се ангажује целокупан регистар могућности, сви потенцијали и ресурси детета у развоју.
А каква је дечја игра? Пре свега, она је добровољна јер дете у њу ступа својом вољом. Игра је слободна од хитних потреба детета и било каквог постављеног циља. Издвојена је у смислу временског и просторног ограничења. По току и исходу је неизвесна јер дете може да истражује, замењује, обрађује и проналази небројане могућности поступања садржане у стварима и збивањима. У игри, сам процес је важнији од продукта. Дечју игру одликује и фиктивност у односу на текући живот.
Природа дечје игре је сложена што подразумева постојање многобројних функција. Прва је васпитно – образовна јер дете кроз игру стиче знања, умења, вештине, искуство, усваја хигијенске навике, језик, културна и друштвена обележја групе у којој живи и прихвата понашања у њој.
Развојна функција се односи на подстицај физичком, сазнајном и социо-емоционалном развоју детета предшколског узраста. Игра представља и стваралачки чин током којег деца испољавају своју креативност. Игра је облик рада и покреће дете на активност. Важна функција игре је и самоактуализација јер кроз игру дете изграђује сопствено ја.
Да бисте могли да помогнете свом малишану да своју игру код куће обогати, упознаћемо вас са врстама игара карактеристичним за одређени период предшколског узрааста. У првих пар месеци живота, бебина игра се састоји углавном од радосних моторичких покрета уз постепено увођење својих прстију, а касније, пред крај прве године, почиње да се игра и са играчкама. Како вам беба не може рећи шта жели, пажњу треба да усмерите на невербалне знаке – пратите све што ваша беба ради и подржавајте је у томе, како гестовима лица (осмех) тако и говором шта радите, реагујте на њена гукања, имитирајте покрете које изводи, откривајте јој играчке и њихове карактеристике (нпр. звукове). За овај период се препоручују игре са звучним играчкама и оним које скрећу пажњу јарким бојама и звуцима.
На узрасту од 1. до 3. године, дете још увек не уме да изрази своје идеје, те му је потребна подршка одраслог. С обзиром да већ око прве године деца проходају, истовремено постају много активнија и у игри.
У овом периоду деца уживају у игри са различитим посудама, плишаним играчкама, лоптама, балонима. Већ око друге године дете може дуже време да проведе у игри, проширује се спектар интересовања за играчке и јављају се први социјални контакти у игри са другом децом. Око треће године, јављају се имагинација и драматизација – „игре кобојаги“ у којима деца комбинују играчке на најразличитије начине па је добро да се међу играчкама вашег детета налазе копије реалних предмета (воће, поврће, кухињски судови, прибор за доктора, фризера …
Око четврте године живота, код детета се развијају маштовитост и драматизација игре заједно са стваралачком применом материјала за игру. За овај период су карактеристичне имитативне игре у којима се играју ситуација из свакодневног живота. Упркос сложеним идејама, дете на овом узрсту још увек није у стању да их спроведе до краја. Проширује се група у којој се дете игра (2-3 деце углавном истог пола). Ваш задатак као родитеља четворогодишњака јесте да пратите своје детете и будете му партнер и активни учесник у игри. Подржите дете у причама о вештицама, вилама, аждајама, принцезама …
Око пете године, интересовање детета за одређену игру постаје стабилније и трајније па се може десити да од вас тражи да се данима играте исте игре. Дете је већ способно да се игра по 
правилима, па заједничко време можете провести у друштвеним играма („Не љути се човече“, домине, игре меморије и др.). До краја предшколског узрста, игра се све више усложњава и стваралачка игра достиже свој врхунац. Подржите своје дете у цртању, сликању, конструисању, причању, препричавању… За овај период су такође карактеристичне и кооперативне игре.
Савремени начин живота умногоме удаљава родитеље и децу, све је мање времена за заједничке активности. У том смислу, трудите се да свом малишану поклоните квалитетно време које проводите са њим – у заједничкој игри, а не паралелним активностима. Некада родитељи упадају у замку па проводе сате и сате „уз“ своје дете. Ипак, детету ће много више значити минути које ћете заиста провести „са“ њим. Деца итекако осећају када сте им збиља посвећени, а када их „одрађујете“. Одвојите део дана када ћете бити посвећени искључиво свом детету, дозволите му да оно бира игре и активности којима ћете се заједно бавити, пратите га и активно учествујте без намере да преузмете вођство. На овај начин, шаљете свом детету најискренију поруку колико вам је стало до њега и колико га волите.
Душица Чолаковић, педагог