РАЗВОЈ САМОПОШТОВАЊА И САМОСТАЛНОСТИ КОД ДЕЦЕ

Начин на који ће деца ступати у интеракцију са другима и колико ће бити успешни у свом учењу зависи од тога како се осећају у вези свог понашања. Један од кључних предуслова учења јесте да се осећају добро и да имају поверења у своје способности. Особе које имају позитиван утисак о себи, имају утисак да могу и нешто вредно да допринесу, да раде у правцу остваривања својих циљева и приступају проблему са позитивним очекивањима и задовољством.

Дечје самопоштовање зависи од подршке коју им дају одрасли. Деца која знају да су вољена и да одрасли цене њихове напоре, у складу са могућностима, имаће високо самопоштовање. Охрабривана и награђивана деца имаће више успеха у учењу и осталим аспектима живота, као што су односи са другима и одговорност.

Самопоштовање и самосталност

Деца која расту са више подршке и самопоштовања постају самосталнија и самопоузданија. Деца којој се пружи могућност да буду самостална пре ће развити „Ја могу“ понашање. Најбољи начин да се деци да самосталност је да им се допусти да преузму одгооврност у највећој могућој мери у складу са узрастом. То значи дати могућност деци да одаберу да ли желе да цртају или пресипају, дати деци могућност да преузму одговорност. Одрасли треба да буду стрпљиви и да их охрабре у покушајима да буду самостални.То практично значи да није важно да ли је сто обрисан са погрешним крпом или је књига стављена на погрешну полицу, важно је само да је детету пружена подршка у активности која води самосталности. Критиковање ће учинити да деца активност доживе као неостварен задатак и онемогућиће развој самопоштовања – важну страну постигнућа.

Помоћи деци у развоју самосталности, треба да буде приоритетан циљ предшколског васпитања и образовања. Једном, када деца стекну сигурност у своје властите способности и вештине, биће спремни да преузму иницијативу. Свакодневне активности могу омогућити деци на раном узрасту да постану самостална. Подршка одраслог у развоју самосталности почиње успостављањем првог контакта са вртићем. Одрасли може допустити детету да само, или уз подршку родитеља, обележи свој ормарић, одабере место за столом где ће седети, бира опрему и материјале за игру, износи и одлаже опрему, помаже приликом поставања стола, брине о стварима у соби. Наравно, помоћ и усмеравање од стране одраслих је неопходна и деца се не смеју стављати у ситуације у којима могу да се повреде јер ће то лоше утицати на њихово самопоуздање. На почетку, одрасли треба да пружи детету пуно инструкција али са сваким наредним понављањем то ће бити мање.

Један од начина да се развију дечја самосталност и самопоштовање је дозволити им да праве избор. Деца која доносе одлуке научиће да размишљају. Код мање деце треба сузити могућност избора у складу са њиховим узрастом или им дати одређене смернице.

Способност да се прате инструкције је вештина коју деца треба да вежбају. Да би деца пратила инструкције потребни су разумевање задатка, сигурност и меморија. Код једноставне инструкције као што је „Када завршите са цртањем ставите свој цртеж на средину стола“, уколико деца то не учине, многи одрасли закључују да су деца заборавила задатак и питају их да ли знају шта треба да раде. Деци треба омогућити активности које ће их охрабрити да следе инструкције самостално, и осигурати похвале када ураде. Важно је да задатак буде разумљив и прилагођен узрасту детета. Разумевање је предуслов да дете успешно обави задатак, што утиче на развој самопоуздања. Како је меморија такође потребна да би се запамтила инструкција, размислите о начину на који дајете деци инструкције. Додавање визуелног момента запамћивању обично је ефективније. Понављање је такође значајно за запамћивање, тако да ће можда бити потребно пронаћи начин на који ће деца поновити задатак. За млађу децу потребан је додатни подстрек.

Деца која имају самопоуздање радо прихватају изазове, рад и сарадњу са другима. Када деца не развију самопоуздање, она се фокусирају на неуспех уместо на успех, на проблеме уместо на решење, на препреке уместо на циљ. Одрасли који раде са децом доприносе развоју самопоуздања формирањем добре емоционалне климе. Ово се може постићи наглашавањем дечјих постигнућа, награђивањем, али најважније је трајно и безусловно пружање подршке.

Јелена Тришић Стајић, педагог