Исхрана деце у предшколској установи

Правилна исхрана

Један од најзначајнијих чинилаца за правилан раст и развој, очување и унапређење здравља деце је правилна исхрана деце у предшколској установи и представља адекватну замену за највећи део породичне исхране, а истовремено представља и коректор евентуалних неправилности пoродичне исхране.

Исхраном деце у предшколској установи баве се нутриционисти – дијететичари, који се приликом планирања и реализације исхране строго придржавају Правилника о нормативима друштвене исхране деце у предшколству. Деци се у току 11-часовног боравка обезбеђује 75% дневних енергетских потреба и 90% у протеинима животињског порекла, витаминима и минералним материјама. Да би се задовољиле ове потребе и како би дечја исхрана била што разноврснија, неопходно је да у свакодневном јеловнику буду заступљене намирнице из свих седам група намирница и то:

  1. Житарице и производи од жита
  2. Месо, риба, јаја и њихови производи
  3. Млеко и млечни производи
  4. Масти и уља и производи на њиховој бази
  5. Поврће и производи од поврћа
  6. Воће и производи од воћа
  7. Шећер и шећерни концентрати

Намирнице из прве групе, односно, житарице и производи од жита, неопходне су у дечјој исхрани због високог садржаја Б витамина, гвожђа и калорија, које су деци потребна за раст и развој. Како би производи направљени од ових намирница били што квалитетнији, користе се интегрално брашно, интегрални пиринач, овсене пахуљице, пшеничне клице итд.

Намирнице из друге групе су неопходан извор гвожђа, високовредних протеина и Б витамина. У исхрани деце препоручује се употреба најчешће јунећег меса, пилећег меса, морске рибе, јаја, а у мањој мери и свињског меса.

Намирнице из треће групе су веома важан извор калцијума, протеина, фосфора и витамина А, Д и Б2. Препоручује се употреба млека са 3,2% млечне масти, као и употреба јогурта, киселог млека и сирева.

Намирнице из четврте групе су неопходне због извора енергије, садржаја липосолубилних витамина и есенцијалних масних киселина. Предност се даје биљним уљима, као што су сунцокретово и маслиново хладно цеђено.

Намирнице из пете групе су извор витамина и минерала. Користе се све врсте поврћа: лиснато, коренасто, легуминозе итд. Поврће се у сезони користи у свежем стању за припрему оброка, а ван сезоне у индиструјски замрзнутом стању.

Намирнице из шесте групе су извор витамина и минерала, и у зависности од сезоне користе се различите врсте свежег воћа, нпр. у пролеће се дају јагоде и трешње, лети – брескве, кајсије, лубенице, диње итд., у јесен јабуке, крушке, грожђе, а зими – јабуке, банане и цитрусно воће. Осим у свежем стању воће се користи и у прерађеном стању, као што су компоти и сокови са 100% садржаја воћа.

Намирнице из седме групе су извор енергије и користе се шећер, џем и мед.

Исхрана деце у предшколској установи се реализује кроз четири оброка и то: доручак, преподневна ужина, ручак и поподневна ужина. Оброци се сервирају у правилном временском размаку од око три сата.

Доручак је веома важан оброк, јер обезбеђује енергију за психофизичку кондицију и расположење деце. Доручак чине намирнице које садрже доста скроба и других угљених хидрата као што су: хлеб, пециво, млеко, млечни производи, шунка, јаја, маслац и сл.

Преподневна ужина је мањи оброк који се састоји од куваних ужина (сутлијаш, пудинг, гриз итд.), сланих и слатких пецива, напитака воћних или млечних итд.

Ручак је главни оброк у дневној исхрани, треба да буде разноврстан и састављен од различитих сланих и слатких јела: супе или чорбе, уколико главно јело није чорбасто, главног јела (месо и прилог), салате, колача или воћа или воћног сока.

За поподневну ужину се даје сезонско воће.

Препорука за вечеру је да се користе лако сварљиве намирнице и да се не понављају иста јела која су детету већ сервирана у току дана. Вечера се детету сервира два сата пре спавања.

 

ГРОЖЂЕ

Грожђе је енергетски вредна намирница јер садржи око 20% шећера. Веома је важан извор биофлавонида који штите организам од слободних радикала. Због различитих антиоксиданаса снажно делује против вируса, бактерија и алергија. Црно грожђе садржи доста калијума, витамина Ц, Б1, Б6 и мангана. Грожђе обилује флавонидима који позитивно утичу на моторне и менталне функције мозга.

 

СУВО ВОЋЕ

Суве кајсије су богате угљеним хидратима, садрже и до 12 пута више витамина А него свеже кајсије. Богате су калцијумом, бакром, магнезијумом, фосфором и калијумом, а због високе концентрације гвожђа користе се као лек за анемију.

Суве смокве су веома здраво и калорично воће. Суви плод смокве садржи 50-70% шећера, витамине Б групе, витамин Ц и бетакаротен. Од минерала богата је калцијумом, калијумом, магнезијумом, фосфором, гвожђем и бакром. Количина магнезијума у сувим плодовима је три пута већа него у свежим и због тога су суве смокве важан извор овог минерала, неопходног за мишиће, крвне судове и нервне ћелије.

 

ЈАБУКА

Јабука је наше најраспрострањеније воће, како по обиму производње тако и по потрошњи. Веома је храњива због садржаја угљених хидрата (глукозе и фруктозе), богатог садржаја витамина (Це, А, Бе1, Бе2, каротин) и минералних материја (калцијум, калијум, магнезијум, фосфор, гвожђе и сумпор). Због пријатног укуса и ароме је омиљено и корисно воће за исхрану деце и одраслих. Значајан састојак јабуке је и пектин који се из ње издваја и користи у производњи мармеладе, воћног шећера и желеа.

 

КРУШКА

Крушка има већу храњиву вредност у односу на јабуку јер има већи садржај шећера и минералних супстанци. С обзиром на то да крушка изазива најмање алергијских реакција препоручује се као прво воће које треба увести у исхрану беба у виду кашица. Изузетно је богата витаминима Це и Ка, бакром и биљним влакнима.

 

ШАРГАРЕПА

Шаргарепа спада у најздравије поврће, пре свега због високог садржаја бета-каротина, супстанце из које настаје веома важан витамин А.

Овај наранџасти корен обилује и витаминима из групе Б, витаминима Д и Е, калијумом, калцијумом, јодом, цинком, кобалтом, пектинима и етеричним уљима. Због обиља витамина, минерала, пектина и етеричних уља посебно се препоручује деци јер подстиче телесни развој, јача кости и повећава отпорност према инфекцијама.

 

БУНДЕВА

Бундева је, после шаргарепе, најбогатија бета-каротином (провитамином А), има доста витамина Ц,Б,Е као и минерала цинка, бакра, магнезијума, јода, калцијума и гвожђа. Тако да бундева, поред тога што је укусна за јело, повећава отпорност организма према инфекцијама, посебно повећава отпорност дисајних органа на инфекције. Помаже у очувању зуба и десни и благотворно делује на косу, нокте и кожу.

 

БАНАНА

Банана је јужно воће значајне хранљиве вредности и веома пријатног мириса и укуса. Зрели плодови банане су веома калорични, а од хранљивих састојака у свом саставу највише има угљене хидрате, витамине Б, Д и каротиноиде, а од минералних супстанци калијум, хлор и магнезијум.

 

ПОМОРАНЏА

Поморанџа у свом саставу има угљене хидрате у виду воћног и грожђаног шећера, а по садржају витамина Ц је једна од најбогатијих извора. Поред овог витамина садржи и витамине Б1, Б2, Б6, нијацин и каротиноиде, а од минералних супстанци поморанџа садржи калијум, калцијум и фосфор у односу који повољно утиче на регулисање функције организма.

 

 

 

МАНДАРИНА

Мандарина је воће које је по врсти и количини састојака веома слично поморанџи.

 

 

ЛИМУН 

Лимун се најчешће користи у виду исцеђеног сока (лимунаде) током целе године и као додатак разним јелима и пићима. По свом саставу је веома сличан поморанџи, а због високог садржаја витамина Ц препоручује се и здравим и болесним особама.

 

 

МЛЕКО  И  МЛЕЧНИ  ПРОИЗВОДИ

МЛЕКО је намирница неопходна у исхрани, а нарочито у исхрани деце.  Обезбеђује виталне састојке потребне за правилан раст и развој младог организма. Млеко је важан извор вредних беланчевина (највише казеина), млечног шећера (лактозе), као и млечне масти и липосолубилних витамина (А и Д), калцијума, фосфора и витамина Б2.

КИСЕЛО МЛЕКО И ЈОГУРТ су производи пријатног киселог укуса. Велика дијететска вредност киселог млека и јогурта долази услед тога што се под дејством створене млечне киселине мења колоидна структура масти и беланчевина па настаје финија коезистенција коју организам лакше вари и искоришћава. Поред тога млечно-киселинске бактерије делују антагонистички на групу протеолитичких бактерија, као и на неке цревне патогене бактерије.

ПАВЛАКА се добија издвајањем масти из млека и веома је укусна и храњива намирница. Као полупроизвод се користи за израду маслаца, а као намирница се додаје разним јелима за побољшање укуса и квалитета.

СИР  је намирница која настаје згрушавањем сировог или термички обрађеног млека, пријатног је укуса и велике хранљиве вредности. Садрже све вредне састојке млека, а главна нутритивна вредност потиче од садржаја беланчевина, млечне масти, калцијума, фосфора, ниацина и рибофлавина. Постоје различите врсте сирева у зависности од садржаја млечне масти у сувој материји и конзистенцији и садржају воде.

БРОКОЛИ,  КАРФИОЛ  И  КЕЉ

БРОКОЛИ се препоручује и користи као здрава храна. Расте као карфиол, тамно зелене је боје, а у свом саставу садржи биљна влакна, витамин Ц, А и К, а од минерала калцијум и магнезијум, затим угљене хидрате, фолну киселину и фосфор. Користи се у исхрани као сиров (у виду салата) и куван (супе, чорбе, прилог). Како ово поврће садржи мало калорија, а много корисних састојака и делује антиоксидативно, препоручује се у дијеталној исхрани како здравих тако и болесних људи.

 

КАРФИОЛ  је поврће слично броколију, а од нутритивних материја садржи бета каротин, биљна влакна, биљне масти, биотин, витамин А и Ц, гвожђе, глукозу, ензиме, изотоцијанате, калијум, калцијум, сумпор, угљене хидрате, фолну киселину, фосфор и целулозу. Користи се, као и броколи, у исхрани како здравих тако и болесних људи. Због антиоксидативног дејства, препоручује се да се превентивно користи против многих штетних материја насталих у организму услед нездраве и лоше исхране (детоксикација).

 

 

КЕЉ  је, као и броколи и карфиол, поврће из породице купуса и по саставу је сличан њима, али је богатији са витаминима А и Ц, као и са гвожђем.

 

 

КРАСТАВАЦ 

Краставац је освежавајуће поврће, специфичног укуса и мириса које се користи као салата, самостално или у комбинацији са другим поврћем, као и биолошки конзервиран (туршија). Највреднији састојци су минералне материје калијум, калцијум, фосфор, натријум, гвожђе, манган и јод и витамини А, Ц и Б.

Пријатан и освежавајући укус младим плодовима дају органске киселине, док пектин, целулоза и хемицелулоза имају највећи значај у лековитом смислу, јер побољшавају рад и чишћење пробавног тракта, али и целог организма. Због високог садржаја воде (96%) ниске је калоричне вредности и препоручује се у редуксионим дијетама.

ТИКВИЦЕ

Тиквице у свом саставу имају мање воде од краставаца и због тога су бољег нутритивног састава. Од хранљивих вредности имају много више минерала и витамина и то витамина Ц, а од минерала калијум, калцијум, фосфор и селен. Посебно су важне тзв. горке материје као и биљна влакна који подстичу рад црева и делотворни су у спречавању опстипације као и код детоксикације организма. Кора тиквице садржи велике количине магнезијума и каротиноида. Делују смирујуће на цео организам, јачају мишиће и срце. Тиквице имају диуретско дејство, тако да избацивањем вишка воде из организма елиминишу се и штетне материје. Приликом куповине тиквица треба бирати мале нежне плодове са зелено белом шареном кором јер управо оне имају највише хранљивих супстанци.

 

ПШЕНИЦА И ПРОИЗВОДИ ОД ПШЕНИЦЕ

Пшеница је житарица високе храњиве и биолошке вредности и користи се за производњу тестенина (најтврђа сорта пшенице тзв „дурум“ ), а за производњу хлебног и вишенаменског брашна за колаче, пецива и разна теста користе се мекше сорте пшенице.

Енергетска вредност 100 гр. зрна пшенице садржи 339 калорија, од тога је 70% угљених хидрата, 11% протеина, 3% целулозе и само 1,7% масти. Поред тога, она садржи витамине, највише из групе витамина Б, затим витамин Е, који се налази у љусци и клици зрна и мање количине витамина А и Д. Од минерала садржи селен, фосфор, бакар, манган, магнезијум, гвожде и цинк.

Брашно и интегрално брашно

У зависности од степена екстракције и начина млевења, производи се више врста и типова брашна које имају и различиту биолошку вредност. Биолошка вредност белог брашна (тип 400 ) је мања од црног брашна (тип 1100 ), јер се у току млевења и производње белог брашна одвајају клица и спољни слој зрна, тако да је бело брашно знатно сиромашније у биљним влакнима, витаминима Б, Е и минералима бакру, селену, цинку, калцијуму и фосфору у односу на интегрално брашно.

Пшеничне клице су ембрион који се одваја током млевења од осталог дела зрна и користи се као дијететски производ. То је најхрањивији део зрна који обилује беланчевинама, мастима, минералним материјама, витаминима Б1, Б2, Б6 и Х. Важно је и то што клице садрже и селен који штити срце и крвне судове. Свеже пшеничне клице имају пријатан укус и мирис и обично се додају другој храни за обогаћивање (хлеб, разна пецива, итд.)

ПАПРИКА

Паприка је веома важно поврће због своје  биолошке вредности и великог садржаја витамина и минерала.Користи се у свежем стању, као маринирана за справљање различитих јела. Паприка је по садржају витамина C 3-4 пута богатија од лимуна.Црвена боја паприке потиче од каротина (провитамина А), а у комбинацији са другим поврћем  у свежем стању, као салата, поседује велики садржај витамина, а преливена маслиновим уљем, постиже се заштита витамина C и каротина. По садржају алкалоида капсаицина паприка може да буде слатка и љута па се као таква користи и као зачин.

ПАРАДАЈЗ

Парадајз је веома важан у исхрани деце и одраслих, како здравих тако и болесних. Има освежавајући укус, јача апетит, гаси жеђ, а највећу вредност парадајз има, као и друго поврће, ако се користи у свежем стању.Иако је мале калоријске вредности, плод парадајза садржи доста витамина C (скоро као лимун), Е, В, К РР И провитамин А, као и минералне соли, нарочито калијум, натријум, магнезијум, калцијум, фосфор, гвожђе, селен и важну супстанцу ликопен, изузетно јак антиоксиданс, који парадајзу даје црвену боју.Пошто селикопен као и каротен раствара у масти, при конзумирању је неопходна одређена количина масноће да би апсорбција била боља.

ПИРИНАЧ

Због свог састава пиринач је познат као дијетална, хранљива и лако сварљива намирница са великим процентом (95,5%)искористљивости. У свом саставу има доста угљених хидрата, нешто мање протеина, липида, витамина Б1 и Б2, тиамина, рибофламина. Нијацина и минерала фосфора, калцијума и магнезијума. Познато је да зрно пиринча има седам омотача и као такво веома је отпорно на хемијски утицај.

 

 

ИНТЕГРАЛНИ ПИРИНАЧ

За разлику од рафинисаног (полираног) пиринча, интегрални је много нутритивно вреднији. Он поседује најквалитетнији скроб и природно најбоље избалансирану равнотежу између протеина, угљених хидрата, масти, минерала и у знатно већој количини у односу на полирани пиринач. Он је добар за кости и зубе, пиринчана вода успешно се користи у дијетотерапији дијареје, а богатство биљним влакнима стимулише варење и пражњење црева. Пиринач је добра замена код нетолеранције на лактозу (напитак на бази пиринча), као и код нетолеранције на глутен (пиринчано брашно).

 

Нутриционисти – дијететичари
Нада Михаиловић
Љепша Жегарац